Državni službenik i dalje je jedno od najpopularnijih zanimanja. Efektivno rade tri sata i 45 minuta, društvene mreže im nisu zabranjene, a pored svega stižu i da – odspavaju.

Dremka na poslu česta je boljka državnog radnika. Doduše, tu privilegiju uglavnom mogu da priušte oni koji imaju sopstvenu kancelariju i koji su stekli dovoljno staža da mladog pripravnika mogu da „pošalju po burek“ dok oni odremaju koju partiju.

Istraživanja pokazuju da je produktivnost na državnom poslu 45 odsto. U privatnom sektoru je duplo veća. Radnici zaposleni kod privatnika koriste samo zakonsku pauzu i skoro ništa više, jer se ostalo vrijeme radi punom parom.

– Problem u državnoj upravi je što po pravilu imate 10, 12 ljudi koji vuku posao za 50. A onda tih 50 otaljava, nema inicijativu, usporava, pa eto, čak i drema na poslu. Svi se isto nagrađuju, bez obzira na rezultate. Zato spavači nemaju motivaciju da ustanu iz fotelje i bace se na posao – priča Ranka Savić, predsjednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Ne samo da za spavanje u državnoj službi nema kazne, već dremarošima jednako sleduju dnevnice za praznike i prekovremeni rad (kad ih zadesi).

– Radili, ne radili, isto im se hvata. Imaju platu u dan, vikend, dnevnice, odmore… Sve je to normalno, ali razlika između onoga ko pošteno radi i onoga ko drema mora da se napravi – ističe Savićeva.

Umjesto toga, državni službenici zakonom su zaštićeni kao bijeli medvjedi i otkaz im se može dati samo u slučaju teške povrede radne obaveze. U šta spavanje ne spada. S druge strane, teško onom u privatnom sektoru koga šef uhvati da drema nad tastaturom. A kod privatnika se uglavnom toliko radi da bi zaposleni često najradije zaspali i nad stolom.

– Da bi umor trajno nestao, mora se otkloniti tačno ono što ga uzrokuje. Tri su glavna razloga zašto se nekome često spava na poslu. Najčešće je u pitanju hronična prezasićenost poslom i dinamičan tempo rada koji zaposleni više ne može da izdrži – objašnjava psiholog Ljiljana Filipović.

Drugi i takođe čest razlog su problemi koje radnik nosi od kuće. Tako se neretko dešava da se zaposleni oslobodi viška obaveza, a opet se na poslu stalno osjeća umrtvljeno.

– Odakle god da potiče, stres iscrpljuje. Zato je vrlo važno kako zaposleni provodi vreme van posla, da li ima okruženje koje ga relaksira, da li se samo baci pred TV i u krevet kad god dođe s posla ili ima neki hobi – priča Filipovićeva.

Posljednji i, srećom, trenutni razlog stalne pospanosti je zimska depresija. Utvrđeno je da kraći dan čovjeka čini usporenim, melanholičnim, bez mnogo volje za radom.

– Razloga pospanosti je više, a lečenje bi se moglo svesti na jedan recept. Svaki radnik prvo mora da uskladi spavanje sa radnim vremenom i da ne odstupa od tog ritma. Na primer, ako radi od osam ujutru, bilo bi poželjno da na spavanje ode oko deset uveče. Na poslu bi trebalo da napravi plan obaveza. Često šefovi nemaju razumevanja za one koji se žale da su preopterećeni. Dobra organizacija rešiće pola problema – savetuje naša sagovornica.

I vratimo se još jednom državnom poslu. Pravi hit na društvenim mrežama bio je snimak Mileta Andrića, kontrolora finansija Hipodroma Beograd, kako spava na radnom mjestu. Mile je lakonski odgovorio: „Da li se i vama ikada desilo da se naslonite na sto i malo se zamislite…“

Priča jednog naučnika: Na poslu uvijek odremam pola sata

Za sredovečnog muškarca iz jednog naučnog instituta u Beogradu spavanje na poslu dio je svakodnevnih rituala.

– U Institutu sam oko pola osam ujutru. Doručkujem uvijek kod kuće, a na poslu popijem kafu ili čaj. Obično nisam u žurbi i imam ritam rada koji je identičan skoro svakog dana. Kad počnem da radim, onda stvarno radim. Izučavam literaturu i istraživanja iz svoje oblasti, pišem radove. Efektivno, bez pauze, radim dva do tri sata. Onda se zavalim u fotelju, nekad protegnem noge na sto, i odremam pola sata do sat vremena – priča ovaj beogradski naučnik.

Kratki san na poslu, kaže, ne ometa ga u radu. Naprotiv.

– Ima ljudi koji se osećaju ošamućeno kad odspavaju pola sata usred dana. Kod mene je baš suprotno. Mislim da bez takvog „punjenja baterija” ne bih isto funkcionisao. Ali, nije to čvrst san kao noćni. Više je posredi dremkanje koje pomaže da se opustim i da nastavim sa radom – dodaje on.

5 TIPOVA RADNIKA

Pčelica – Ovo je tip koji najčešće pati od hroničnog umora na poslu. Šefu nikada ne govori „ne”, „neću”, „ne mogu”. Preuzima sve obaveze na sebe, ali zato nije uvijek produktivan. Može doći do sindroma sagorevanja na poslu. Mora da napravi plan obaveza i da sagleda svoje kapacitete.

Demokrata – Gdje god on može da stvara, a da mu niko ne naređuje, imaće volju da radi. Ne troši svoju energiju uzalud, pa je češće umoran zbog privatnih nego zbog poslovnih obaveza. Loša strana mu je što teško donosi odluku u kriznoj situaciji. Treba da se nauči disciplini.

Svojeglavac – Misli da je uvijek u pravu, teško pristaje na kompromise. Ide iz jednog ekstrema u drugi. Kad ima volje, radiće do maksimuma. Kad misli da je šef nepravedan prema njemu ili mu se jednostavno ne radi, dremaće na poslu. Kao i demokrata, treba da se nauči disciplini.

Pasivac – Ovaj tip radi šta mu se kaže, ali za razliku od pčelice, uvijek je umjeren. Nije mu do dokazivanja i nije mnogo ambiciozan. Nezadovoljstvo trpi u sebi. U tom slučaju, tajno će tražiti novi posao.

Kreativac – Ima inicijativu, dobro podnosi promjene, ali ima velike oscilacije u radu. Ne podnosi autoritaran tip šefa. Probleme od kuće često nosi i na posao. Nedostaje mu discipline, ali i slobode u radu kod autoritarnog šefa.

 

Izvor: Blic