Болест плавог језика, која захвата животиње преживаре – овце, козе, говеда, не може угрозити здравље људи, али изазива економске штете.

Како је речено из Канцеларије за ветеринарство Босне и Херцеговине, тренутно су жаришта пријављена и потврђена на подручју општина: Невесиње, Фоча, Фоча у ФБиХ, Пале, Горажде, Калиновик, Мостар, Столац, Чајниче, Босанско Грахово, Илијаш, Прозор-Рама и Калесија.

– Уколико су у могућности власници би требали затварати животиње у вријеме активности вектора комарчића, затим третирати објекте у којима се држе животиње регистрованим инсектицидним средствима, а животиње репелентним средствима, према упутству произвођача и онемогућити размножавање комарчића уништавањем мјеста погодних за њихово размножавање – наведено је такође из Канцеларије.

Болест плавог језика је вирусна и не преноси се контактом између животиња већ вирус преносе комарчићи из рода Цулицоидес.

Људи не оболијевају, али се ‘плави језик’ сузбија због утицаја на сточарство и здравље животиња.

Клинички знакови болести најчешћи су и најизраженији код оваца, а код говеда и коза у правилу настаје скривена инфекција без видљивих клиничких знакова.

По ријечима доктора ветеринарске медицине из Санског Моста Изета Ковачевића, болест је тренутно раширена и у региону.

На подручју Санског Моста је има у свим мјестима и готово у свим стадима оваца. У Унско-санском кантону се проширила уз Бајрам вјероватно усљед неконтролисане трговине због клања курбана, казао је овај ветеринар.

‘Плави језик’ је нарочито погодио овце, мање говеда.

Ковачевић наглашава да се здраве јединке могу превентивно заштитити одговарајућим цјепивом.

Међу обољелим грлима смртност је од два до 30 одсто.

Не оболијева свака јединка, што зависи и од имуног одговора организма.

‘Плави језик’ се у првих седам дана манифестује веома високом тјелесном температуром, животиње престају јести, почињу слинити, у тежим случајевима се упаљују слузнице и настају чирићи у усној шупљини. Језик поприми плаву боју, отекне толико да вири из уста, што ствара каракеристичну слику по којој је болест и названа. Настане и упала мјеста на кожи из којих израста папак, због чега се овце отежано крећу.

Код женки се мљечност значајно смањује.

– Разлог што се ‘плави језик’ мање раширио међу говедима је, међу осталим факторима, узгој у шталама у којима се проводи дезинсекција – каже Ковачевић.

 

Извор: Независне новине