Hej ti mali čoveče. Zastani.

Diši! Oseti miris jorgovana, bebeće kože i jake jutarnje kafe. Tog parfema koji te seća na ukus sluzokože voljene osobe. Oseti miris ustajalog ormana otvorenog posle dugog puta. Miris dunjevače koji postane jači nakon progutanog gutljaja jer se tek tada kao i ježenje penje uz telo sve do nosa.

Dodirni! Gurni te dlanove ispucale od prošlosti u glinu tvog budućeg života. Dotakni nadlanicom svoje ruke nečiju vratnu žilu da osetiš kako i u drugom biću bukti život. Zarij nokte u posteljinu koju si uzdasima zajednički gužvao sa nekim. Pamti osećaj pod jagodicama kada palcem budeš prelazio preko tuđih usana.

Maštaj! Znaj da u životu stvari nisu onakve kakve izgledaju, nego onakve kakvima umeš da ih zamisliš. Zato i najtrošnija kuća za nekog beskućnika može biti najlepši dom. Zato i najtužniji pljusak za zemljoradnika može biti blagoslov. Jer on ne živi u onome što trenutno vidi, nego u veri da ono kako trenutno jeste, može biti bolje. Zato ako želiš da bude bolje, zamišljaj kako želiš da bude umešto što ponavljaš kako jeste.

Ne brini! Ne zato što neće biti teških dana, nego zato što ih briga priziva umesto da ih sprečava. Ne strepi od ljudi. Ne zato što su svi dobri, nego zato što kad u loše ne gledaš, ne možeš ih ni videti. Ne očekuj da budeš voljen, već odluči da voliš.

Ne boj se! Nisi nikog uzalud voleo, jer ljubav proširi srce pa sledeći put ume da voli jače. Nisi nikad uzalud patio, zato što muka probudi saosećajnost pa sledeći put umeš bolje da razumeš ljude. Nije nikad uzalud bolelo, jer te bol uči da ceniš blagostanje. Nisi nikad izgubio, jer gubljenje je samo početnička lekcija na kojoj se kale pobednici.

Oseti! Gledaj svet očima, ali ga posmatraj dušom. Srči hranu usnama, ali hrani dušu srcima. Pipaj ljude rukama, ali dodirni čoveka dušom. Slušaj reči ušima, ali razumi poruku dušom. Jer istina je da nam čula služe da upoznamo svet u kom živimo, ali nam duša služi da nas kroz život vodi.

Zato mali čoveče istraj. Jer doći će dan kada neće boleti. Kada neće boleti ništa. Ni rana, ni ožiljak, ni ogrebotina. Ni pronevera, ni izdaja, ni rastanak. Ovo bolno danas u kom plamti tvoje telo, jednom će biti juče iz čijeg ćeš pepela niknuti nov. Bolji. Ne zbog toga što vreme leči, već zato što duša nije zlopamtilo.

Izvor: blogdan.rs