Konac je toliko tanak da se lako može rukama pokidati, a opet su se ljudi nebrojeno puta posekli na njega. Hartiju je suviše lako pocepati, a opet se desi da se ljudi na tanak list papira raskrvare. Najlakše je uzeti biljku za stabljiku i počupati je iz zemlje, a opet, toliko se često desi da se baš na tu tananu biljku čovek ozledi. 

Ne znam ko je ljudima rekao da moraju da budu nasilni da bi u životu postigli oni što žele? Možda uzrok takvog mišljenja leži u tome što su na životnom putu poverovali da je napad najbolja odbrana. Nemaju ni kandže, ni zverske očnjake, ni organe krojene za potrebe mesoždera a i dalje misle da su predatori.ž

Živimo u svetu u kom sila zbunjuje. Nikad se nije od sablje ginulo, već od dželata. Da nema čoveka koji silu zloupotrebljava, sablja bi bila samo parče naoštrene šipke.

Znajte da nikad ne pobeđuju oni koji imaju najjače oružje, nego uvek gube oni koji misle da silom mogu postići nešto. Ne pobeđuju ni oni koji znaju da barataju oružjem, već gube oni koji nisu spoznali pobeđivanje dobrotom.

Te pobede, kada dobrotom odgovoriš na zlo, su pobede bez osećaja zadovoljstva. Jer ljudi koji ne koriste oružje ni za ratovanje ni za odbranu, ne umeju da osete sreću u pokoravanju već samo u uzdizanju dugoga. Takvi okreću drugi obraz jer znaju da nikad ne gube. Takvi, na bačen kamen uzvraćaju koricom hleba jer znaju da svet postaje bolje mesto deljenjem a ne uskraćivanjem. Jedino oni sa čojstvom zadenutim za pojasem, krotkošću zadenutom za osmehom i dobronamernošću spremnom na juriš za svakog, znaju da su i poraz i pobeda samo fatamorgana u oku posmatrača, a da je vredna pomena samo ona radost postignuta u miru.

Oni koji se silom ne služe i oružje ne koriste, u očima nasilnika deluju slabići i gubitnici, ali istovremeno u očima tvorca postaju blagosloveni a da to i ne znaju. Kada postanu ti tihi pobednici nevidljivim ordenjem okićeni – tada fanfare ne sviraju, nema odbora za doček, nema lovorika. Ti šampioni u ovozemaljskom preživljavanju prerušeni su i u prosjake i u bogataše, i u monahinje i u kurve, i u decu i u starce.

Znajte da nikada nije važna jačina sile, nego vaš odgovor na nju. Pas prestane da vas juri onda kad prestanete da bežite od njega, kanap koji vučete da vas žulja onda kad ga pustite, živo blato da vas guta na dno onda kad prestanete da se koprcate. I tad vas izbaci na površinu. Tad preživite. Proživite.

Jedino onda kada prestanemo da se silovito opiremo onome što ne želimo možemo imati snage da silovito prigrlimo sve ono lepo ono što istinski želimo za sebe.

Znajte da ćete postati najopasniji onda kad počnete hrabro da pokazujete svoju pitomost, neuništivi onda kada samosvesno počnete da pokazujete svoju ljudsku ranjivost i najjači kad prestanete da skrivate svoje slabosti. A znate zašto? Jer danas upravo to niko ne sme, ne ume i ne želi da učini. Zato budite primer onih vrednosti koje želite da vidite u drugima, umesto što zbunjeni postajete kao drugi čije vrednosti smatrate neprimerenima.

Izvor: blogdan.rs