Inspiraciju za pisanje bloga sa ovom temom imao bih da me neko probudi u pola noći, imao bih je i usred najgoreg radnog dana, kao i usred nekog odmora u divljoj prirodi, bez papira, olovke i daleko od svih informatičkih pomagala. Imao bih je u vodi, pod vodom, pod zemljom i u vazduhu, međ’ krilima aviona. Imao bih je na svadbama, slavama i rođendanima. Imao bih je bolestan, imao bih je i mrtav p’jan kao i tužan, nesrećan, neraspoložen. Imao bih je i usred lova i ribolova što je za mene maltene nezamislivo, jer tada ništa drugo za mene ne postoji. Čini mi se imao bih je čak i mrtav! A kako i ne bih?!

Novak

A kako i ne bi’ kad je u pitanju najvedrija tema srpske današnjice. Kada je u pitanju najveća trenutna srpska radost i najveći živi srpski uspeh! Kada je u pitanju najveća srpska nada, a ujedno, i najveća savremena srpska istorija koju će njegovim imenom i prezimenom zasigurno upamtiti i poslednji Srbin koji će hodati planetom zemljom. Kad god taj korak pao. Istom ovom planetom koju je najveći srpski ponos tako šmekerski zagrlio, opčinio, kupio i zaveo…

Imao bih, a kako i ne bi’ kad je u pitanju najmoćnije srpsko oružje pod kojim strepe ona mnoga nuklearna i jača po svetu. Kada je u pitanju najveći srpski uticaj i najveća živa srpska veličina! Kada je u pitanju jedini srpski lek za sve boleščine koje kao nacija kolektivno bolujemo i preležasmo. Kada je u pitanju najaktuelnija srpska uteha za sve nedaće koje proživesmo i doživljavamo. Kada je u pitanju jedan ne samo srpski nego svetski fenomen. Kada je u pitanju jedan genije! Genije uma, duha i tela! Kada je u pitanju NOVAK ĐOKOVIĆ! Sin oca Srđana i majke Dijane koji su ga prvo napravili, a zatim i stvorili… A za sve posle toga, “tata nacije” se sam potrudio…

Novak-Djokovic-Serbia

Znam ja to, ne mogu ja sada napisati ništa novo i neobično, a da to golema novinarska i književna sila sveta već nije uradila nebrojeno puta, na mnogo bolji i efektniji način. Nije svet navikao da uvažava i ceni nešto Srbinovo. Ovoga puta, ceni ga, baš ga ceni. I ne samo da ceni nego i uvažava, klanja i poštuje. Zarad malo kog imena na svetu se ta slova na tastaturama danas toliko maltretirajući blede kao zarad imena Novaka Đokovića. Možda jedino baš ta „slova“ na čitavom svetu mogu realno i s razlogom imati nešto protiv našeg Novaka! Boli to, evo i ova moja kukaju, s kojom voljom, snagom i nestrpljenjem, maltene u dahu, udaram po njima! Čini mi se jače nego ikada do sada, jer sam toliko ponosan i siguran u to što njima ispisujem!

Znam ja da mi je rabota ove vrste „slovnog“ kombinovanja uzaludna i ne pokušavam ja tu utakmicu s novinarima širom sveta ni goniti… Pokušavam ja nešto realnije i prizemnije. Nešto sasvim drugo što se tiče vas i mene, odnosno ovog našeg, ujedno i Novakovog naroda za koji on toliko toga danas čini i koji toliko voli. I do kojeg mu je toliko stalo! I naroda kojem toliko toga danas treba i nedostaje… Da pored svih tih znanih i očiglednih radosti i pozitivnih osećanja u vezi Novaka produbimo tu „Nolefantaziju“ i zakačimo još neko osećanje i radost koje nam do sada možda nije padalo na pamet…

Nole nije slučajnost. Ja zaista ne smem javno ni da napišem šta sve više mislim da je on… Nije on tek tako rođen kao i svi mi ostali, pa je uradio to što je uradio i radi to što radi. To bi bila prevelika, krajnje nemoguća i neverujuća slučajnost za jedno omaleno zrno zvano Srbija naspram širokih i nepreglednih svetski zasejanih polja. Nole je namera, samo ne znam čija. Onaj „verujući ja“ će reći Božja, a neko „neverujući “ će reći da je on projekat neke druge, više sile koja nam se ovoga puta nasmešila i gurnula nas u sportski i ljudski epicentar zemaljske kugle. Taj sportski će trajati, svi se nadamo i Bogu molimo, još dugo, dugo. Onoliko koliko će trajati Novakova sportska karijera. A, za onaj ljudski definitivno nema strepnje, on će trajati, neuporedivo duže, dok je Nole živ!

Nole i pehar

Ako je nekada od nekog’ i bilo sumnje u taj Noletov sportski epicentar, a kako sam čuo bilo je i takvih, u onaj ljudski teško ko razuman, iskren i realan može imati. Pa po Noletu se školski udžbenici više tematskih oblasti mogu napisati, kao obavezna literatura u osnovnim i srednjim školama. A komotno i na fakultetima, s obzirom kakvi su nam i kako se na većini njih danas uči. Da je ova država pametna i angažovala bi konzilijum od tima vrhunskih psihologa, filozofa i sociologa, pa bi i uradila tako nešto. Osnovne namene – spas buduće srpske omladine i društva uopšte kroz nacionalno pripisanu terapiju  sa lekom „NOLTON“, 1x1h, 365 dana/god. Od 7 do 77 godina starosti. Ne Bonton koji je možda samo jedno malo njegovo poglavlje, dobro ste “čuli” – NOLTON! NOLTON!

U njemu bi pisalo bukvalno sve. Kako ovo, kako ono, kada ovo a kada ono, zašto sada ovo a zašto tada ono, zašto sada tako, zašto sutra onako, zašto tamo a ne ovamo, kada stati, kada ustati, na koji način, s kojim sredstvima, s kojim rečima, na kojem jeziku, s kojim izrazom lica, s kojim namerama, u čemu, s kim u društvu, s kim pod rukom i još mnogo toga što karakteriše jedan APSOLUTNO kompletan ljudski lik… Bukvalno sve bi tamo pisalo! Da se deca vaspitavaju po njemu. Da se njihovi očevi, majke, stričevi, ujaci, tetke, bake i deke ugledaju i povremeno “prevaspitnu” ono “dete u njima”. Godine nisu važne, svi mi  podležemo  stalnim merama re-vaspitanja dok nas ima. A Nole, on ima sve naše godine u sebi, prema potrebi i datoj situaciji. On ima sve naše titule, takođe, prema potrebi i situaciji. On ima sve! On je jedan živi primer da je danas sve moguće. Da idealno valjda postoji i to „crno na belo“ pred očima, satkano u jednom životu čijih je nauka Nole doktor! Nepokolebljivo, doktor životnih nauka! Doktorirao je odavno pred katedrom celog sveta i Božjim mentorom. Tu mu titulu niko ne može osporiti ni oduzeti! Kao što i Kusturici onu profesorsku niko ni ne pokušava… I s čim bi i kako bi, jednom “Profesoru života”?!

Logično je pretpostaviti da je i Nole sam od krvi i mesa, kao i svi mi. Da mu više puta u areni nismo gledali tu njegovu krv svete boje, mnogi mu ne bi ni verovali da je satkan od čega smo i mi.  Logično je pretpostaviti da i on ima svojih problema i životnih dilema. Kakav mu je život, logično je da ih ima i to mnogo ozbiljnijih od naših, koliko god običan narod drugačije mislio. Ne vežu se svi problemi za novac kojeg neko ima više, neko manje. I Novaka isto boli zub kao što boli tebe ili mene. Isto ga boli i svaki drugi problem koji imaš ti ili koji imam ja. Ali, samo on zna kojim mađioničarskim forama ih drži podalje od javnosti, a kojim ih rešava, s obzirom da su sva svetska sočiva uperena u njega po čitav dan i celu noć. Genije!

Novak Djokovic

Njegova briga i ljubav prema svojoj zemlji su nemerljive. Poput svetog srpskog vojnika što je  krvario i iskrvavio na Kajmačkalanu. On u svojim brojnim fiokama na izvol’te ima sve moguće pasoše ovog sveta, već odavno otkucane na njegovo ime i prezime. Da bi bili validni i legitimni, fali im još samo Novakov potpis. A mogao je da im i ne fali pa da toj zemlji, a pogotovo Novaku „pod njenom zastavom“ bude mnogo bolje i lakše u životu. Ali, njemu ipak više prija kada mu naša srpska trobojka pravi hlad vijoreći se iznad njegove glave na pobedničkim postoljima širom njegove planete zemlje… Njemu ipak više prija da bude onog koji ga je napravio nego onog koji ga pokušava kupiti. Nepotkupljivi Nole!

Njegovo nastojanje, emotivna snaga i stabilnost da, pored svih svetskih fatalnih izazova, izabere, bude i na kraju oženi jednu plemenitu Srpkinju govori više od bilo koje lekcije o patriotizmu. Da li iko razmišlja o tome da je on svim tim patriotskim odlukama, svojim genom, kroz tu njegovu doslednost, potencijalno omogućio srpskom narodu, naciji i veri da se opet za nekoliko godina ili vekova ponovi jedno takvo čudo! Čudo, na ovim prostorima još neviđeno! I tolika radost i sreća jednom malom narodu. A nadamo se i verujemo da će to biti već u ovom veku kroz umno i stvaralaško viteštvo nasleđeno u njegovom sinu Stefanu.

Novak i beba

Nole bukvalno menja zakone. Kako one koje je pečatirala majka priroda tako i one koje su uspostavili vrli fizičari diljem naše istorije. Da je sreće, koliko je pametan, prizeman i realan, njegov glas bi vredeo onoliko koliko vredi nečijih 126 (natpolovična većina) u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Da čovek menja i ove državne od kojih zavisimo. Pa samo jedan mig njegovog oka, uticajem, verom i poverenjem naroda vredi više nego izborna kampanja svih srpskih političara zajedno. On nesvesno menja ljude čineći ih boljim i vrednijim. On menja njihov mentalitet čineći ga zdravijim, on utiče na društvo čineći ga srećnijim. On jednostavno pleni, osvaja, širi i daje ljubav, a uzima je na svakom „savcatom“ koraku koji napravi! Jednostavno je takav! Jednostavno jednostavan, naš a svetski! Mađioničar sa jedinim trikom koji se zove život!

tennis-blog-novak-djokovic-pool2

Jedina tužna okolnost ovog bloga je što verujem da, dok sam živ, verovatno neću imati inspiracije i razloga da napišem inspirativniji i pozitivniji tekst o nekome. Nole se ipak retko dešava! Čitavom svetu, a kamoli jednoj maloj Srbiji za jedan životni vek! Mi smo samo bili mali slučajni srećnici da živimo u njegovom dobu i trenutku buduće istorije u kojoj je Nole tako zanimljivo, tako uzbudljivo, filmski i tako uspešno, s nekim neopisivim osećajem za njega, plesao sa svojim životom. Bog te čuvao naš Novače! A tebi Bože, beskrajno hvala što ga baš nama dade!

 

Tekst preuzet sa Bloga jednog Hercegovcu u Beogradu

 

O autoru:

VUKOJEOd oca Raša i majke Drage, rođen, bio, ostao i umreće kao Srbin, Hercegovac. Trenutno na službeno-životnom putu u majci Srbiji, srcem i dalje u svojoj Bileći a mislima mnogo mnogo dalje od Beograda, preko Banja Luke i za dušu onih rajetnih Bosanaca, čak i u Bostonu… Direktor, opravdano odsutni ili nedovoljno prisutni pčelar, ribar i destiler, humanista, filantrop, nesuđeni psiholog, fotograf, magistar državnog fakulteta Univerziteta u Beogradu (uff, ponosa tog kad naglašavam ovo “državnog”), prstima na okidaču sve većeg broja privatnih doktora nauka, što nam sudbinu kroje, odavno streljane volje za državnim doktoratom. Oženjen, slučajno ili ne – mojom Hercegovkom. Perfekcionista, radan, vredan, uporan, ozbiljan i neozbiljan, bezopasan i opasan. Drug, društven, zahtevan, hrabar i principijelan. Nepušač, sportskog, zdravog i takmičarskog duha. I često, ako ne i uvek, nasmejan – jer  ko se smeje – zlo ne misli i tera ga od sebe! Imenom i prezimenom – Božo Vukoje, rođen s nadimkom Boban.

Posjetite blog www.vukoje.rs i pročitajte i ostale tekstove ovog autora.