На путу Билећа – Требиње, испод извора Требишњице, на око 400 метара надморске висине, смјестило се највеће вјештачко језеро на Балкану, Билећко језеро.

Импозантне површине од 33 километра квадратна зависно од водостаја, дужине скоро 20 километара и дубине преко стотину метара на појединим мјестима, окружено сивилом херцеговачког камена и безводног терена, путнике намјернике подсјећа на море.

Почиње на самом излазу из Билеће, испод некада чувене билећке касарне и улази у требињску општину, а једним дијелом се улијева и у територију Црне Горе.

Гробља, села и улице под водом

Настало је у другој половини шездестих година прошлог вијека, градњом бране Гранчарево на Требишњици 1968. године, а на његовом дну остала су села, улице, гробља, цркве.

– Носталгичари ће рећи да им Билећко језеро не може замјенити ријеку Требишњицу. Језеро је направљено у кршу, бистро као ракија, а камен који баците у језеро види и на дубини од 10 метара. Топлије је него море, па на његовим обалама уживају Билећани, али и туристи и путници намјерници, који се одмарају на путу ка мору – објашњава билећки приповједач Шћепан Алексић.

Алексић се сјећа да је као дијете са другарима свако јутро долазио на обале језера док се пунило, да провјери колико је надошла вода.

bilećko jezero 2

– Било је очигледно како вода расте. Стари су причали да је на ободима језера било и невјерних Тома, који до задњег часа нису хтјели да напусте своја имања. Мислили су да се језеро никада неће напунити до краја, пошто је у кршу, који је пропустљиво тло и испод кога су бројне јаме и вртаче – прича Алексић.

Пуњењем Билећког језера испод воде су остала села Паник, Орах, Чепелица, Задубље и Мируше, а манастир Косјерево, који је у својој порти имао и болницу, премјештен је у село Петровићи у Бањанима, граничном појасу са Црном Гором.

Старији Херцеговци се сјећају да су прва премјеравања за Билећко језеро рађена 1958. године, а већ од 1961. почео је стизати новац за имања које је језеро потопило.

Исељавање је почело неколико година касније, а становници су углавном отишли у Требиње и Билећу.

– Ово је за мене трећи свјетски рат – понављају Херцеговци речи Сима Комненића, који је морао да напусти своје огњиште у седмој деценији живота.

Билећко језеро рај је за рониоце због насеобина осталих на његовом дну, али и за риболовце. Из његових дубина вађени су сомови дуги и по два метра, а тешки преко стотину килограма.

Обилазе га и туристи, али се задржавају кратко, пошто још увијек на његовим обалама нису изграђени хотели и други туристички објекти, а једини мотел „Видиковац“ је затворен.

Извор: blic.rs

билећко језеро,тајна,језеро,билећа