Spomenici širom Beograda na jedinstven način podsećaju na neki veliki događaj ili ličnosti koje su uradile velike stvari za glavni grad ili celu državu. Ipak, nisu svi jedinstveni!

Mnogi su kopije poznatih svetskih skulptura, ali za neke ipak možemo ponosno reći da su originali koje su plagirali drugi, piše Blic. Evo koji spomenici postoje kod nas, a ima ih identičnih, ili veoma sličnih, u drugim državama, pa čak i na drugim kontinentima.
Foto: RAS, Hercegovina promo, Snežana Krstić / RAS Srbija
 

„Ribare“ deli 400 kilometara

Jedan neobičan spomenik više od veka krasi elitne delove i Beograda i Zagreba, gradova koji su tokom istorije često obnavljali i raskidali veze. Početkom 20. veka, vajar Simeon Roksandić napravio je spomenik koji je umnogome obeležio njegovu karijeru. Skulptura „Ribar“ predstavlja snažnu, atletsku mušku figuru u borbi sa zmijom, i bila je namenjena velikoj „Balkanskoj izložbi“, organizovanoj u Londonu, piše beogradski Blic.

Iz istog kalupa: "Ribar" Simeona Roksansdića na Kalemegdanu i "Ribar" na Jezuitskom trgu u Zagrebu
Foto: S. Krstić, Shutterstock / RAS Srbija Iz istog kalupa: „Ribar“ Simeona Roksansdića na Kalemegdanu i „Ribar“ na Jezuitskom trgu u Zagrebu
 

Međutim, ubrzo se ispostavilo da je zbog dezinformacije Roksandić naprasno imao dva „Ribara“. Beogradska opština otkupila je jednog 1912. i postavila ga u Velikoj aleji na Kalemegdanu.

Zagrebačka opština posle Prvog svetskog rata svoj primerak postavlja na Griču, mesto koje danas nosi ime Jezuitski trg. Budući da su odlivene sa istog kalupa, nijedna se ne smatra originalom, niti kopijom. Na delu Kalemegdana gde se nalazila skulptura, svake nedelje su se održavale muzičke svečanosti između dva rata. Tu se nalazio muzički paviljon gde su dame i mlada gospoda igrali valcere pod budnim okom roditelja.

Baščaršija u dnu Skadarlije

Osim što je čuvena po boemskim pričama, provodu, muzici, hrani i piću, Skadarlija je prepoznatljiva i po česmi postavljenoj na samom dnu ulice. U pitanju je prijateljski poklon koji je stigao iz Sarajeva 1989. kao svojevrsna replika Sebilj česme u sarajevskoj Baščaršiji.

Poreklo iz arapskog sveta: Sarajevska česma u dnu Skadarlije i Sebilj česma na Baščaršiji u Sarajevu
Foto: S. Krstić, Shutterstock / RAS Srbija Poreklo iz arapskog sveta: Sarajevska česma u dnu Skadarlije i Sebilj česma na Baščaršiji u Sarajevu

Tradicionalno su se ove javne česme, koje poreklo vode iz arapskog sveta, gradile na gradskim trgovima da bi putnici mogli da se osveže, a kod nas su usvojene u doba Osmanlija.

Original u Sarajevu sagrađen je 1753. godine, da bi tri godine nakon što je ovaj poklon dat Beogradu, u BiH je izbio rat, a Sebilj oštećen. Kasnije je česma obnovljena, a još jedan primerak poklonjen je i Novom Pazaru, piše Blic.

Kip slobode u Nemanjinoj 11

Na spisku njujorških turističkih atrakcija Kip slobode (od 1886. godine) zauzima jedno od glavnih mesta, ali verovatno mnogi Beograđani nisu znali da ne moraju da idu čak do Njujorka kako bi videli ovu skulpturu. Ili barem veoma sličnu.

Jedna takva, doduše mnogo manja, može se videti na zgradi Vlade Srbije u Nemanjinoj 11, ili jednostavno zavirite u svoj džep, jer se upravo ona nalazi utisnuta na novim ličnim kartama.

Liče: Statua na zgradi Vlade Srbije i čuveni Kip slobode u Njojorku
Foto: S. Krstić, Shutterstock / RAS Srbija Liče: Statua na zgradi Vlade Srbije i čuveni Kip slobode u Njojorku

U pitanju je rad vajara Đorđa Jovanovića, nešto izmenjena skulptura Velike Srbije, koju je Jovanović izradio još 1901. godine. Statua predstavlja personifikaciju Jugoslavije/Srbije, prikazanu u vidu devojke sa vencem na glavi, koja u desnoj ruci drži visoko podignutu baklju, a levom pridržava štit, na kojem je u plitkom reljefu predstavljen srpski grb.

 

Jedna česma u tri grada

Po idejnim crtežima iz osamdesetih godina prošlog veka, naš poznati arhitekta Branislav Jovin je na raskrsnici ulica Cara Lazara, Vuka Karadžića i Gračaničke predvideo postavljanje česme. Ipak, pošto do izvođenja radova na česmi nije došlo odmah, već 30 godina kasnije, arhitekta je svoje ideje česmi razrađivao u Herceg Novom (2001) i Trebinju (2002).

Originali i "kopije": Česma "Crveni pevac" na Kosančićevom vencu i česma u Trebinju
Foto: S. Krstić, Hercegovina promo, Snežana Krstić / RAS Srbija Originali i „kopije“: Česma „Crveni pevac“ na Kosančićevom vencu i česma u Trebinju

Nastavkom izgradnje pešačke zone u Beogradu, ponovo je postala aktuelne lokacija kod „Crvenog pevca“, ali arhitekta Jovin nije želeo da razradi novo rešenje, već je gotovo „plagirana“ trebinjska česma.

Osvrćući se na komentare da je česma kod „Crvenog petla“ kopija one u Trebinju, gradski urbanista Milutin Folić je naveo da je Jovin dozvolio da se trebinjska česma uradi po uzoru na ovu beogradsku koja tada još nije bila postavljena.

 

Marija Antonijević

Izvor: Blic

Facebook komentari

komentar