Граничила је са некадашњом Југославијом, а данас има најбржи интернет у Европи. Окренули су се потпуно привреди…

Пре неколико дана Веће страних улагача (ФИЦ) закључило је да Румунија има потенцијал да учетворостучи своју економију како би постала десета по снази у ЕУ (тренутно је 17.). ФИЦ иначе представља 125 мултинационалних компанија које су у Румунију уложиле 35 милијарде еура.

Да би се то остварило потребно је наставити с улагањима, спроводити реформе и успоставити квалитетан оквир управљања на основу владе за имплементацију таквог плана. Три кључна стуба за успех тог плана су: модерна инфраструктура, демографија и људски капитал, јавна и приватна ефикасност.

Силицијумска долина

На једном од тих подручја већ се постижу знатни успеси. Након Берлина, Бараселоне и Амстердама, европски рај за нове технолошке компаније постао је Букурешт, уверени су у западним пословним круговима. И вероватно ће главни град Румуније постати све значајнији европски центар за улагања јер у западним престоницама трошкови живота и пословања постају прескупи, док је Румунија и даље јефтина.

Представништво Мајкрософта у Румунији

Међународни бизнис портал Qуартз објавио је текст пун хвалоспева о Румунији као о једној од најсиромашнијих чланица Европске уније која би могла постати европска Силицијумска долина. Румуни на томе могу делимично да захвале и бившем диктатору Чаушескуу јер је једна од главних предности која их издваја од других земљама њихов школски систем који подразумева много математике.

Ауторка Куартза већи број школских часова математике и природних наука, које деца обично не воле, приписује диктаторској природи бившег режима. Румуни су се навикли на стегу, па тако школују релативно више информатичара него други, закључује бизнис часопис.

Букурешт

Букурешт је познат као Париз истока захваљујући његовој архитектури и широким булеварима, али модерни Букурешт је ближе је Силицијумској долини. Комбинација школоване радне снаге, ниских плата и јефтиних трошкова пословања учинила је Букурешт привлачним одредиштем за интернационалне компаније које смањују трошкове пресељењем дела пословања у друге земље. С просечном нето платом од 470 евра битно су јефтинији од остатка Европе, а притом су додатно атрактивни захваљујући распрострањеном интернету којем могу захвалити свој технолошки бум.

До краја јуна ове године странци су водили чак 207.153 компаније у Румунији, док је износ уложеног иностраног капитала досегнуо 43,4 милијарде евра, објавила је румунска влада. Готово сваку четврту инвестицију покренули су Италијани.

Румунија након Ирске има највећи раст БДП-а у Европској унији, а у посљедњих пет година процветала је сцена улагања, малих, најчешће технолошких предузећа које не могу да постоје без одличне интернетске везе, тако да их је данас, према индексу Еуропеан Дигитал Цитy, 170.

Оно што су некад биле мане, данас се претворило у предности. Стална оскудица и недостатак практично свега у 43 године диктатуре натерали су људе у земљи од 19,8 милиона становника да се сналазе, а та сналажљивост је данас део атрактивности Румуније за стране инвеститоре. Један од главних разлога који стоје иза румунског технолошког бума је брзи интернет.

Према ранглисти Стате оф Интернет технолошке компаније Акамаи, Румунија има најбржи интернет у Европи и шести најбржи на свету, с просечних 57,7 Мбпс у 2015. Сједињене Државе на тој листи заузимају тек 17. место. Главна румунска телекомуникациона компанија Ромтелеком је деведесетих била спора у увођењу брзог интернета, али је држава укинула монопол на инфраструктуру па су локални предузетници развили више оптичких мрежа са брзим интернетом.

Улога жена

Румунија је у предности и по броју жена у ИТ индустрији. Трећа је у Европи по броју жена у предузећима која се баве информационим и комуникационим технологијама. Према Еуростату, 29 посто запослених у том сектору у Румунији чине жене, више их има само у Бугарској и Естонији. У Великој Британији нпр. ни петину радне снаге у ИТ сектору не чине жене, тамо их је 19 посто, преноси Qуартз. То тумаче социјалистичким наслеђем, јер се у то време од жена очекивало да буду запослене

Румунско село

Данас се многе младе жене одлучују за студирање на Политехничком факултету у Букурешту, иако и у Румунији као и на другим местима тај високоцењени сектор остаје доминантно мушко подручје. У тренутку кад се технологија промени и кад неко занимање изгуби на цени и угледу, међу запосленима почињу да преовљађују жене, као што је то случај са школством и здравством. Руководеће позиције с највишим платама остају мушкарцима.

Капитал

Главни проблем – односно изазов, како то кажу Американци је слаба доступност капитала. Банке тешко и нерадо дају кредите, под неповољним условима, а улагача је мало. Према Еуропеан Дигитал Цитy Индеxу, Индексу европских дигиталних градова, у последњих десет година у румунска пословања је инвестирано 13,1 милиона евра. Притом су они лондонски прикупили 8,3 милијарде евра улога. Бизнис портал Qуартз и то приписује наслеђу комунизма: док је на Западу људима нормално да зарађени новац улажу и гледају где су најбоље инвестиције, екипа иза некадашње гвоздене завесе и даље га најрадије крије у сламарицама, не верујући банкама, берзама, а камоли некаквом хипстерском предузетништву. Последица тога су да се новац мање окреће и комплетно пословање је спорије него на Западу.

Румунија је са својих 19,8 милиона становника релативно мало тржиште с малом куповном моћи становништва, па су и њихови бриљантни млади предузетници оријентисани на иностранство. Ако већ нису отишли из земље, користе слабе плате својих суграђана да би креирали иновације које ће моћи да продају знатно богатијим купцима.

Једна од таквих компанија је Алиенс бy Дариа, који ради на роботу који помаже деци. Њихова иновација зове се Wоогие и реагује на глас детета. Развијају га, тестирају и производе у Румунији, али је намењен америчком тржишту.

– Кад смо морали да изаберемо језик који ћемо користити, енглески је био први избор – рекао је суоснивач роботичке компаније из Букурешта Богдан Коман.

– Њихова циљна група су деца од шест до 12 година, с оба запослена родитеља који зарађују више од 50.000 долара годишње. У Румунији је то танка елита, али у Америци је таквих потенцијалних купаца 30 милиона.

Добар интернет

Од пада комунизма је око 2,5 милиона Румуна напустило земљу, а наставили су да одлазе и након уласка земље у ЕУ 2007. године. Они који остају, користе компаративне предности своје земље: релативно добро образовање, добар интернет и ниске плате.

Један од најбољих интернета у Европи и свету

Ипак, Румунија је далеко од обећане земље. Према подацима државне статистике (ОНРЦ) од средине августа, број улагања које су покренули странци у првој половини 2016. у Румунији пао је за 12 посто у односу на прошлу годину. У 2014. години страним капиталом основано је 6219 послова, а највише их је било пре кризе, 2007., чак 15 хиљада. С брзим растом БДП-а и компаративним предностима које им је оставио Чаушеску, међународна бизнис заједница предвиђа им брз опоравак.

До 50.000 евра за оне који желе да се врате

Румунска влада је свесна да је земљу напустио велик број образованих, и то не само током кризе. Због тога је један од стратешких циљева да се створи мамац на који би се упецали Румуни који су незадовољни у иностранству. План не делује лоше: ко год пожели да се врати, добиће позајмицу до 50.000 евра с којом треба да отпочне предузетнички пројекат. Расправа о тој идеји почиње овај месец, а средства се надају да ће добити из фондова ЕУ. Рачунају на укупну своту од 30 милиона евра.

Ко одлучи да крене тим путем, може да рачуна на то да ће му влада покрити 90 посто трошкова, али нешто мора да уложи и сам да би на тај начин био и лично финансијски везан за пројекат. Осим самих средстава, влада ће понудити и потребне савете и помоћ у пословању.

Извор: Блиц