Na razlici broja umrlih i rođenih Srpska je za nepunu deceniju i po ostala bez čak 46.000 ljudi, piše Blic.
U ovom periodu smo, praktično, izgubili onoliko stanovnika koliko zajedno broje Derventa i Foča. Podsećanja radi, od 2002, u Srpskoj nijedne godine nije zabeležen pozitivan prirodni priraštaj. Najveća razlika između nataliteta i mortaliteta desila se 2015, kada je umrlo 5.700 osoba više nego što je rođeno beba, pokazuje zvanična statistika.

Ako ovaj negativni trend bude nastavljen, i dalje ćemo se suočavati sa negativnim prirodnim priraštajem u svim lokalnim zajednicama, osim u Banjaluci.

Demografi objašnjavaju da je Srpska 2002. ušla u depopulaciju, koja je i danas na snazi, a koja je posledica ratnih demografskih gubitaka, ali i konstantnog odlaska ljudi sa ovih prostora.

Demograf Stevo Pašalić kaže da porast natalileta koči i loša ekonomska situacija, gde ljudi zbog nedostatka posla i rešenog stambenog pitanja odustaju od rađanja dece.
Stevo Pašalić

– Nedovoljno rađanje i starenje stanovništva u budućnosti će postati glavni ograničavajući faktor sveukupnog razvoja Srpske. Primera radi, 2015. je u RS rođeno 9.357 dece, a umrlo 15.049 lica. Dakle, na godišnjem nivou treba nam najmanje 16.000 novorođenih, da bismo imali pozitivan prirodni priraštaj. Problem je, međutim, što u RS prosečan broj rođene dece po ženi iznosi 1,18, dok je svetski standard 2,1 – kaže Pašalić.

Podseća da je u ratu u BiH poginulo i umrlo 110.000 građana, a da, kao posledica ratnih dešavanja, nije rođeno oko 140.000 dece.

Sociolozi ističu da se, bar u sferi visokog obrazovanja, o problemu nataliteta u RS ozbiljnije počelo govoriti tek 2016. godine, i to zbog smanjene stope upisa studenta u odnosu na prethodne godine.

– Razlog negativnog prirodnog priraštaja leži i u činjenici da su građani vremenom izgubili nadu da će biti bolje, pa su odlučili da proširenje porodice odgode za neka bolja vremena. Ne treba zaboraviti ni migracije, gde se veliki broj pojedinaca, ali i celih porodica, odselio sa ovih prostora, tražeći bolje uslove za život – ističe Biljana Milošević Šošo.

Neće imati ko da rađa

Jedan od većih problema koji produbljuje demografsku recesiju je migracioni gubitak, koji se za dve i po decenije u BiH popeo na oko 600.000.

Sa ovih prostora najviše odlaze ljudi starosti od 20 do 40 godina.

Ako padnemo na niske kapacitete fertilnog kontigenta, gde se misli na žene u reproduktivnoj dobi, sve i da postanemo ekonomski razvijena zemlja problem je što neće imati ko da rađa decu, upozorava Pašalić.

Godina  Rođeni  Umrli  Razlika
2015.    9.357   15.059    5.702
2014.    9.335   14.409    5.074
2013.    9.510   13.987    4.468
2012.    9.987   13.796    3.818
2011.    9.561   13.658    4.097
2010.   10.147  13.517    3.370
2009.   10.603  13.757    3.179
2008.   10.198  13.501    3.303
2007.   10.110  14.146    4.036
2006.   10.524  13.232    2.708
2005.   11.638  14.279    2.641
2004.   11.917  13.475    1.558
2003.   12.066  13.498    1.432
2002.   12.336  12.980      644

 

Izvor: Blic