Albert Ajnštajn, jedan od najvećih umova svih vremena, koji je svojim radom zauvijek zadužio čovječanstvo, bio je svojeglav učenik.Volio je da sanjari i u mislima odluta tokom nastave, a često je i zaboravljao školske obaveze.

Mnogi bi ga i danas zbog toga zvali lošim đakom. Zato je, kada je i sam postao roditelj, zastupao mišljenje da djeci treba pružiti slobodu da otkriju šta ih zanima.

Svoje sinove Hansa Alberta i Eduarda kog je zvao „Tete“ podsticao je da razvijaju interesovanja koja nisu vezana za školu.

Nakon što se razveo od Mileve Marić, ostao je da živi u Berlinu, a njegovi sinovi su živjeli s majkom na relaciji Beč – Cirih. U pismu koje je 1915. poslao tada 11-godišnjem Hansu Albertu, savjetuje mu da se „drži sviranja klavira i obrade drveta“, jer je to za njega „čak bolje od škole“.

Ajnštajn je znao da ne postoje loši učenici – samo djeca koja ne dobiju priliku da razviju svoja specifična interesovanja.

Ovo je tada poručio svojim sinovima:

Moj dragi Alberte,

Juče sam primio tvoje pismo i bio sam jako srećan. Već sam se uplašio da mi možda više nikada nećeš pisati. Kada sam bio u Cirihu, rekao si mi da ti je neprijatno kada tamo dolazim, pa sam mislio da je bolje da se sastajemo na nekom drugom mjestu, gdje niko neće remetiti naš komfor.

Moram da insistiram da svake godine provedemo cio mjesec zajedno, kako bi ti vidio da imaš oca koji te veoma voli. Tada bi mogao i da naučiš dosta stvari od mene, one kojima niko drugi ne bi mogao da te nauči. Ono što sam ja postigao napornim radom, neće biti dostupno samo strancima, već naročito mojim sinovima. Ovih dana sam završio jedan od najljepših radova svog života, kada budete stariji, reći ću vam o čemu je riječ.

Veoma mi je drago što si pronašao sreću u klaviru. To i stolarija su po mom mišljenju za tvoje godine, najbolje okupacije, bolje čak i od škole. Na klaviru sviraj kompozicije koje ti prijaju čak iako ti ih učitelj ne dodjeli. To je način na koji ćeš najviše naučiti jer kada radiš nešto u čemu uživaš, nećeš ni primjetiti da vrijeme prolazi. Ja sam ponekad toliko zaokupljen svojim radom, da zaboravim da treba da jedem.

Tebi i Teteu tata šalje poljubac.

Pozdrav za mamu.

 

Izvor: dnevnik.hr