Menadžer orkestra raspoređuje trubače po peronu tako da svaki izlaz iz voza, koji još nije stigao, bude pokriven. Vandredni regionalni parti voz iz Zagreba preko Vinkovca i Šida očekuje se sa ne malim zakašnjenjem na peronu jedan Železničke stanice u Beogradu početkom ovog marta.

 

Uz tonove zicera poput „Nesanice“ i „Kalašnjikova“ nekoliko stotina studenata i studetkinja iz Zagreba, Rijeke i Zadra izlazi iz voza podignutih ruku, ili ruke, u zavisnosti od toga da li im je neko uvalio flašu ili su odmah posegnuli sa telefonom.

U Beogradu su prvi put, a i nisu. Neki su već odradili ovu vikend turu prošle godine. Zagreb nije dosadio, ali Beograd je Beograd. Zadar je mrtav, promena prija. Overiće Skadarliju, ali uglavnom se zna – splavovi. Kad se probude obićiće Beograd danju. U Srbiji se pije kajsija! Došli su da se provedu i „potroše novce, pa se vraćaju“, čemu se posebno obradovao orkestar na samom dočeku studetske parti ture iz Hrvatske spremne za sve što Beograd ima da ponudi.

U delu Evrope koji je surovom prošlošću opterećen više nego još surovijom sadašnjošću, na pruzi koja Beograd i Zagreb povezuje iz vremena Jugoslavije, lepo je uhvatiti momenat u kom istorija nije bitna. Osim ako ne govorimo o starom i kvalitetnom vinu. Bitna je budućnost. I to bliska. Bukvalno, sutra i prekosutra. Izvesno je jedino da će ta budućnost biti mamurna. Sa, verovatno, malo povraćke. A ujutru po kaficu, pa ćemo lagano…

Još fotografija sa ‘dočeka’ pogledajte u nastavku:

 

Izvor: VICE Srbija