Од 2100. године, Српску нову годину могли бисмо да прослављамо 14. јануара, а дан касније славили бисмо и Божић, и крсне славе.

Тако бисмо се послије Божићног поста омрсили 8. јануара, а Светог Николу бисмо славили 20. децембра. Наравно, уколико СПЦ до тада не одустане од њега и дане и године не почне да пребројава по грегоријанском календару, пише Недељник.

Али, ако се то деси, онда ће се Божић славити тринаест дана раније, а и свака крсна слава ће промјенити свој “термин”.

Но, како СПЦ није далеко одмакла у овим размишљањима, вратимо се, бар засад, нешто изгледнијој будућности.

Разлика од 13 дана између двије Нове године настала је 1900. године, када је по јулијанском календару фебруар имао 29 дана, а по грегоријанском 28, а слиједећи пут ће та разлика настати 2100. године, за 14 дана.

Основна јединица у оваквом мјерењу времена је календарска година која има 365 дана. Међутим, тај број не одговара у потпуности привидном кретању Сунца или тзв. тропској години која има тачно 365 дана, 5 часова, 48 минута и 46 секунди средњих Сунчевих дана.

На иницијативу папе Гргура XII, календар је реформисан са првенственим циљем да укине нагомилану разлику од 10 дана, што је и учињено када је послије четвртка 4. 10. 1582. услиједио петак 15. 10. 1582.

Занимљиво је да су Румуни, Бугари и Грци, односно тамошње православне цркве, напустили јулијански календар, и од тада пребројавају дане по такозваном ревидираном (реформисаном) јулијанском календару, такозваном Трпковић-Миланковићевом.

Милутин Миланковић је свој нови јулијански календар представио на Свеправославном сабору 1923. године у Цариграду. Миланковићев календар одмах су прихватиле Грчка, Бугарска, Румунска, Александријска, Цариградска и Антиохијска патријаршија, а касније и Кипарска, Пољска и многе друге. Миланковићев календар су одбациле јерусалимска, руска, грузинска црква и грчки старокалендарци. За разлику од јулијанског и грегоријанског, он касни један дан на сваких 28.800 година.

 

Извор: nedeljnik.rs / Глас Српске