Учитељице из Барија, инспирисане већ усвојеним моделима из сјеверне Европе, су у наставу увеле обавезу да ђаци свакога дана препјешаче обавезан километар.

 

Деца шетају по кварту где се школа налази или по дворишту. То није пауза између часова, већ је део наставе. Шетња је обавезна и не зависи од временских прилика. Шета се и по киши и по лепом времену и по снегу. Само у екстремним условима деца остају у сали, али то се дешава јако ретко. Сваки дан у недељи има своју маршуту, а пројекат се зове „Ун цхилометро ал гиорно“.

– Деца припреме летке и транспаренте које носе са собом да би били видљиви, град мора да их види – рекла је учитељица Патриција Росини. Овако се директно унапређује здравље деце која све чешће имају проблем с гојазношћу и не крећу се довољно.

Када се у Србији помене било каква промена у систему образовања, аутоматски се реплицира да нема довољно пара. Италијани су доказ да добра пракса често нема везе са парама већ са идејама, иницијативом, отвореношћу министарстава и спремношћу стручног кадра да уведе новине у наставу.

Извор: Ноизз.рс