Уз одобрење аутора Милорада Телебака, једног од најпознатијих српских лингвиста, наш портал вам доноси интересантне приче издвојене из његове књиге „Са смијехом кроз граматику“.
Пчеле које буче
Попут људи који су се расплинули по свијету, и многе ријечи су се често удаљиле од својих сродника. Па да кренемо у потрагу за њима.
Стадо се зове тако по томе што је стало тамо гдје је била добра паша. А ту је и стаја, гдје овце могу да се склоне од непогоде и звијери. Од стати је још и стар, који дуго стоји, али и стећак (од стојећак), јер стоји.
Од глагола сјести изведене су именице сијело и седло. А од садити није само садница већ и сало (раније садло) – масноћа која се просто насади на тијело. Ако имате проблема са вишком килограма, значи да не знате кад је доста. А доста је кад више нисте гладни, кад сте дошли до сита.
Човјек се запрепасти кад се нагло препадне, запањи се, тј. укочи као пањ. Неки се зграну, као да су пали с гране, а неки се унезвијере, као звијери.
(Неки универзитет у шали називају “унезверитет“, што није далеко од истине с обзиром на стање на нашим универзитетима, који болују од Болоње.)
Од глагола крити изведена је именица крило; у крило, мајка скрива, крије своју дјецу (шта би птићи без мајчиног крила?!), али и кров, који крије, штити кућу од кише и снијега.
Вјетар и вијавица нису повезани само у природи, већ и у етимологији, а сродни су им и вентилатор и вентилација – преко латинског ventus – вјетар, од ventilare – вијати.
Именица држава настала је од глагола држати: држава је била простор који држи један господар.
Има напасних, агресивних држава, које се мијешају у унутрашње ствари других држава, а има и неутралних. (Ова наша је најнеутралнија: не мијеша се ни у своје унутрашње ствари!)
(У библиотеци, читалац пита:
– Имате ли “државу“?
-Немамо. Издата је! – одговара библиотекар. Али нисам баш сигуран да је мислио на Платоново дјело!)
Земљом нам владају странци: високи представник, амбасадор, дипломатски кор… Како гласи облик множине…? Предлажем – дипломатски корови!
Када бисте некога упитали каква је сличност између пчеле и бика, он би, сигурно, одговорио контрапитањем: а каква је сличност? Сличност је ипак велика. Додуше, не у изгледу, већ у поријеклу назива. Наиме, бик буче, а и пчеле у кошници брује, буче, чује се бука: пчела је прво била букјела, па бучела, па бчела и, коначно, пчела.
Овакве неслућене везе међу ријечима открива етимологија –  наука о поријеклу ријечи, која утврђује њихове коријене и прати развој облика и значења. Штета је што се ова најзанимљивија језичка дисциплина не учи у школи. Зато ћемо се овдје бавити неким занимљивостима у вези с поријеклом ријечи.
Стража и строг су сродне ријечи (каква би то била стража ако није строга!), само њихову сродност замагљује промјена вокала у коријену а : о.
По постанку су блиски њедра и једро: и једно и друго су у функцији кад се надувају. “Поморске“ етимологије су и плућа, која су, као што се зна, добила назив  по томе што су лакша од воде па пливају, плутају по њој.
Желудац је зато што увијек нешто жели – час је гладан, час жедан. (Као оно дијете које се у току вожње упорно жалило мајци: “Јећам ђедан! Јећам ђедан!“ Досади то возачу, јер су сједили управо иза њега, и стане поред једног извора. Пошто се дијете напило, аутобус је наставио пут. Али је наставио и дјечак: “О јећам био ђедан! Јећам био ђедан!“)
Помоћу ушију човјек слуша. (Оне су доказ далековидости Мајке Природе, која је прије ко зна колико миленијума знала да ће многи од нас носити наочари, и ето, видите гдје нам је поставила уши.)
Ноге су да човјека носе (а богами и заносе!) (Један се жалио пријатељу да му је жена дала ногу!
– Па шта –  тјеши га овај. – То је већ пола од онога што си тражио!)
Леђа, груди, прса… немају једнине – pluralia tantum. (То је закључио и један пијанац. Каже, како год гледа женске груди, види – двоструко!)
Именица брак је настала од глагола брати ( као што је знак од знати). Свако убере свој цвијет и закити се њиме за цијели живот.
Муж и жена су равноправни: жена не подноси мужа кад је пијан, а он њу кад је тријезан!)
Етимологија ријечи супруг и супруга је поразна: потичу од истога коријена као и глагол упрегнути и именица запрега. И друго, како каква запрега. Невезана, али послушна, људска запрега.
(Мушкарци не знају шта је срећа док се не ожене. А онда је већ касно! Зато, ако не можете једно без другога, вјенчајте се па ћете моћи!
Хумористи су направили периодизацију брака: првих десет година – муж и жена, других десет – брат и сестра, а даље – двије сестре!)

***

Текст преузет, уз сагласност аутора, из књиге „Смијехом кроз граматику“.

Забрањено даље публиковање, сва права задржава ХП медиа гроуп д.о.о. Требиње.

Професор Милорад Телебак, иначе рођени Невесињац који живи и ради у Бањалуци, аутор је познатог ТВ серијала „Говоримо српски“, преко 200 радио емисија о српском језику, осам језичких приручника и близу хиљаду новинских текстова о српском језику. Посветио је живот образовању и језичкој култури код Срба.

Предсједник Републике Српске одликовао га је Орденом Његоша за допринос култивисању српског стандардног језика и развоју језичке културе народа. За језичке приручнике које је написао Телебак је добио књижевне награде „Свети Сава“, „Кочићево перо“ и „Ступље“.

Господин Телебак је прошле године подржао кампању ХП медија групе „Они су најбољи међу нама“ чији је циљ медијска промоција младих људи из Требиња и Херцеговине који се по својим резултатима могу сматрати узорима својим вршњацима, али и оним нешто старијим од њих.

Телебак је том приликом одао признање ХП медија групи за ову иницијативу која ове године осим истинских вриједности афирмише и очување српског језика и књижевности, што је према ријечима познатог лингвисте и једног од највећих прегалаца на унапријеђивању српске језичке културе за шта је недавно добио и признање Матице српске, изузетно значајно у данашње вријеме када су такви примјери све ријеђи.

Уколико желите да на занимљив, духовит и једноставан начин ријешите своје језичке недоумице, исправите правописне и стилске грешке, потражите у књижарама књигу „Са смијехом кроз граматику”.

 

ХП, септембар 2018.