Уз одобрење аутора Милорада Телебака, једног од најпознатијих српских лингвиста, наш портал вам доноси интересантне приче издвојене из његове књиге „Са смијехом кроз граматику“.
“Мислилац“ и “рађалица“
Муж, мушкарац су у вези са праиндоевропским коријеном -мен-, што значи: мислити. Од истог коријена је и стари глагол мнити, који је потиснут од мислити, али се сачувао у именици мнењемњење. Мушкарац је, дакле, “онај који мисли“.
А ријеч жена потиче од индоевропског коријена -ген-, што значи: рађати. Дакле, жена је првобитно била само “рађалица“. Од истог коријена су и генетика, генерација…
Женини родитељи су њеном мужу, знамо, таст и ташта. Али пошто ташта значи још и празна (лијек се узима наташте, тј. на празан желудац) – да се подиђе “празној“ ташти – за њу је створен прикладнији, чак супротан, назив – пуница, а према њему и пунац. Тако је зету, коме они нису крвно сродство, пуно срце пунца и пунице. Али само на ријечима.
Као што људе животни путеви одведу и разнесу по свијету, па се често ни блиски рођаци не познају, или чак не знају једни за друге ни да постоје – тако се веза међу ријечима кида и због нестанка њиховог претка, тј. ријечи из које су изведене.
За младог храброг човјека, јунака, била би увреда да га неко упореди са младим биком, али је чињеница да су јунак и јунац врло блиске ријечи, настале од старог придјева јун, који је значио млад (руски Юноша – младић, Юност – младост). Јунац је млади во, а јунаштво је својствено младом човјеку.
Вјероватно и ви волите пршуту, сланину, нарочито шарену, чварке… – све што је од крмећег меса, од крметине. Заокупљени тим специјалитетима, никада се нисте упитали зашто се за свињу каже још и крме, крмак, крмача. То је по старој, заборављеној ријечи крма, тј. храна за стоку, која је оставила траг у изразу крмно биље.
А кад је већ о крмку ријеч, ево једне анегдоте.
У току рата, додијало човјеку да једе само поврће, поврће…, па ће једном: “Толико сам појео купуса, кромпира, кукуруза, тикве, блитве…, да ме је стид крмку у очи погледати!“
Неки самокритичан “крмак“!

***

Текст преузет, уз сагласност аутора, из књиге „Смијехом кроз граматику“.

Забрањено даље публиковање, сва права задржава ХП медиа гроуп д.о.о. Требиње.

Професор Милорад Телебак, иначе рођени Невесињац који живи и ради у Бањалуци, аутор је познатог ТВ серијала „Говоримо српски“, преко 200 радио емисија о српском језику, осам језичких приручника и близу хиљаду новинских текстова о српском језику. Посветио је живот образовању и језичкој култури код Срба.

Предсједник Републике Српске одликовао га је Орденом Његоша за допринос култивисању српског стандардног језика и развоју језичке културе народа. За језичке приручнике које је написао Телебак је добио књижевне награде „Свети Сава“, „Кочићево перо“ и „Ступље“.

Господин Телебак је прошле године подржао кампању ХП медија групе „Они су најбољи међу нама“ чији је циљ медијска промоција младих људи из Требиња и Херцеговине који се по својим резултатима могу сматрати узорима својим вршњацима, али и оним нешто старијим од њих.

Телебак је том приликом одао признање ХП медија групи за ову иницијативу која ове године осим истинских вриједности афирмише и очување српског језика и књижевности, што је према ријечима познатог лингвисте и једног од највећих прегалаца на унапријеђивању српске језичке културе за шта је недавно добио и признање Матице српске, изузетно значајно у данашње вријеме када су такви примјери све ријеђи.

Уколико желите да на занимљив, духовит и једноставан начин ријешите своје језичке недоумице, исправите правописне и стилске грешке, потражите у књижарама књигу „Са смијехом кроз граматику”.

 

ХП, септембар 2018.